Alergije kod pasa
Preosetljivost organizma pasa izazvana alergijskim promenama, koje su uslovljene određenim materijama iz njihovog okruženja, sve su primetniji, mada oduvek postoje. Razlog za to je napredak istraživanja mehanizama pojave alergija, što podrazumeva i simptomatsko reagovanje pasa na različite alergene.
Alergijske reakcije se kod pasa najčešće ispoljavaju na koži.
Kožne promene mogu biti različite, od jedva primetnih do onih koje su praćene stvaranjem velikih rana i opadanjem dlake. Gušenje, suzenje očiju ili kijanje zabeleženo je kod malog broja slučajeva.
Alergije mogu biti izazvane parazitima, bakterijama i glivicama, alergenima iz vazduha, određenim sastojcima u hrani, a mogu biti i kontaktne. Pored toga, alergiju kod psa mogu izazvati i ujedi pojedinih insekata (pčele, komarci, paukovi itd.).
Buve su najčešći uzročnik alergija na parazite. Kod pasa, osetljivih na sastojke pljuvačke buve koja ulazi u organizam psa u trenutku ujeda, razvija se alergijski dermatitis kao posledica češanja ujedenog mesta. Do komplikacija može doći kada se usled preteranog češanja pojave rane na koži i kada se na njima nasele bakterije. Redovna zaštita psa od prisustva buva predstavlja najbolju preventivu protiv alergijskog dermatitisa. Pored buva, alergijska reakcija na koži psa može biti izazvana i prisustvom šugarca, demodeksa i različitih gljivica. Ali tada je reč o oboljenjima kože i dlake pasa, pre nego o alergijama.
Kontaktne alergije nastaju onda kada je pas izložen različitim hemijskim sredstvima koja se nalaze u njegovom okruženju. Uglavnom je reč o sredstvima za održavanje higijene, deterdžentima ili neadekvatnim šamponima.
Različiti oblici atopijskog dermatitisa javljaju se kao posledica brojnih alergena iz vazduha i okruženja u kojem pas boravi. To su biljni poleni, kućna prašina, duvanski dim, grinje, itd. Kao najpouzdanije metode utvrđivanja tačnih alergena koriste se interdermalni testovi i laboratorijske analize krvi. Nakon toga sledi lečenje, što podrazumeva proces desenzibilizacije organizma psa i smanjenje prisustva određenog alergena u njegovoj sredini.
Dijagnostički, najkomplikovanije je utvrđivanje alergije na sastojke iz hrane. Psi na našim prostorima su uglavnom alergični na proteine iz piletine i govedine, ali i na različite aditive i konzervanse koji postoje u gotovoj hrani. Kada se ustanovi da je pas alergičan na hranu, počinje tretman eliminacionim dijetama i upotrebom hipoalergijske medicinske hrane u trajanju od najmanje deset nedelja. U toku tog perioda utvrđuje se na koji sastav hrane se javlja reakcija kod psa, a po završetku tretmana se takve namirnice trajno isključuju iz ishrane.
Pored navedenih alergena, kod pojedinih pasa zabeležena je alergijska reakcija na određene lekove. Ona se javlja kada se određeni lek predugo koristi ili se ne koristi adekvatno, bez nadzora i uputstva veterinara.
Pošto je broj pasa kod kojih su zabeležene alergijske reakcije sve veći, važno je obratiti pažnju na svaku promenu na koži i dlaci ili u izmetu, ozbiljno ih shvatiti i što pre potražiti pomoć veterinara.
