Srčani crv – Dirofilarioza
Dirofilarioza ili srčani crv je parazitsko, obiljno i potencijalno smrtonosno oboljenje pasa, mačaka i drugih sisara. Uzročnik je valjkasti crv- Dirofilaria immitis, čiji odrasli oblici žive u plućnim arterijama i desnom srcu psa. Bolest je vektorske prirode, tj. prenosi se putem komaraca. Ozbiljnost ovog oboljenja ogleda se u tome što se može preneti na ljude i što je početak bolesti uglavnom bez simptoma, pa se kasno dijagnostkuje, kada tok bolesti postane hroničan, a usled odsustva lečenja moguć je i smrtni ishod.
Bolest se javlja u svim oblastima u kojima ima komaraca. U prošlosti je bila ograničena na krajeve sa toplom klimom, ali se u poslednje vreme javlja i u umerenom, pa čak i u hladnom klimatskom području, a upravo činjenica da i ljudi i psi sve češće putuju, doprinosi njenom širenju.
U Srbiji klima omogućava prenošenje Dirofilarioze više od 100 dana godišnje. Neka istraživanja pokazuju da je, u proseku, oko 17% pasa u Srbiji zaraženo dirofilariozom, dok je u nekim endemskim područjima čak svaki drugi pas zaražen. Velika vlaga, visoke temperature vazduha, blage zime i česte padavine obezbedile su da nas sa početkom leta sačeka najezda komaraca..
Bolest se prenosi tako što zaražen komarac ujede psa, ubrizga mu infektivne larve kroz ujednu ranu, koje zatim krvotokom dospevaju do srca, gde porastu do odraslih parazita koji se razmnožavaju, čime se ciklus zatvara. Ako se zarazi skotna kuja, paraziti mogu preći i na plod. Vreme koje protekne od momenta ujeda komarca do razvoja odraslog crva je nešto više od šest meseci.
Veliki problem predstavlja to što je početak bolesti uglavnom asimptomatski, tako da se vlasnik obično obraća veterinaru tek kada bolest bitno uznapreduje. Kod psa prisustvo parazita u srcu i velikim krvnim sudovima dovodi do cirkulatornih smetnji, čija je posledica prvo zadebljanje zida srca, zatim proširenje komore i napokon srčana slabost. Životinja se u početku zamara i pri uobičajenim fizičkim aktivnostima, neraspoložena je, ubrzano diše, slabije jede i gubi na težini. Nakon ovih prvih simptoma, životinja počinje da kašlje zato što se tečnost nakuplja u plućima. Kada ovi simptomi postanu vidljivi, bolest je već u poodmaklom stadijumu.
Kod manjih rasa pasa češće se pojavljuje teži oblik ove bolesti. Ta se činjenica dovodi u vezu sa anatomskim razlikama ljubimaca jer manji ljubimci imaju i manje srce i krvne sudove, pa je i manja invazija potrebna za pojavu težeg oblika bolesti.
Kod mačaka infektivna larva preživljava, ali se samo nekoliko razvije u odraslu jedinku.
Može se preneti na ljude, iako se kod ljudi ne može razviti odrastao oblik parazita i ne može se zadržati u srcu. Parazit migrira kroz krvne sudove, gde izaziva zapaljenje.
Dijagnoza ove bolesti postavlja se laboratorijski odnosno analizom krvi. Nakon ovako utvrđene dijagnoze, neophodno je sprovesti dodatna ispitivanja poput rentgenskog i ultrazvučnog pregleda, kako bi omogućili tačnu procenu ozbiljnosti infekcije i pravilan izbor daljeg načina nege i lečenja.
Na teritoriji Šapca još uvek je nejasna epizotiološka situacija Dirofilarioze. U Veterinarskoj stanici ”Šabac” do sada je urađeno svega desetak dijagnostičkih testova i nije dijagnostikovan ni jedan slučaj Dirofilarioze, što ne znači da ih nije bilo. Vlasnici se retko odlučuju da svog ljubimca podvrgnu testiranju, a razlog je, pored finansijskog faktora i svest građana, tj. nedovoljna upućenost u ozbiljnost ovog oboljenja.
Lečenje Dorofilarioze je moguće i u mnogome zavisi od trenutka u kom se reaguje. Dok su u krvotoku psa nezreli oblici parazita, lečenje je lako, jer ih antiparazitici ivermektin i levamisol vrlo efikasno uništavaju. Kada se razviju odrasli paraziti u srcu, situacija je mnogo komplikovanija. Samo jedan antiparazitik deluje na odrasle oblike i on se daje psu isključivo intravenski i pod strogim nadzorom veterinara. Pitanje je kakva će biti sudbina uginulih parazita, čija veličina nije zanemarljiva, pa je i tada moguće zapušenje krvnih sudova i plućna embolija. Moguće je i hirurško rešenje, ali u našim uslovima operacija na otvorenom srcu kod psa nažalost ipak spada u domen naučne fantastike.
Preventiva je najjednostavnije, zdravstveno, finansijski i praktično najbolje rešenje.U praksi, nemoguće je sprečiti izloženost našeg ljubimca komarcima, a uslovi za prenošenje bolesti stiču se tokom maja i juna meseca, jer u tom periodu ima puno komaraca u kojima su sazrele infektivne larvice. Preventiva se postiže korišćenjem repelenata, spot on preparata i ogrlica, kao i primena insekticida, koji imaju ulogu da ljubimca zaštite od komaraca. Obzirom da bolest kod nas nije toliko uzela maha, strateški je preventiva još važnija, jer tako još uvek možemo sprečiti dalje širenje, zato što na taj način štitimo i svoje i zdravlje naših ljubimaca. Samo razvijena svest o tome da naši psi realno jesu ugroženi pomoći će nam da ih valjano zaštitimo i smanjimo rizik od oboljevanja.
Sada kada znate kako da zaštitite svog ljubimca, pogledajte šta vam se sve neophodno za putovanje sa psom?
