Epilepsija kod pasa

Epilepsija je oboljenje nervnog sistema, do kojeg dolazi usled poremećenih funkcija mozga, odnosno prilikom povećanja aktivnosti jedne grupe moždanih ćelija. Osnovna karakteristika epileptičnih napada je nekontrolisano grčenje mišića.

Razlozi za pojavu ovih napada kod pasa mogu biti simptomatski ili idiopatski. Simptomatska, odnosno stečena epilepsija je ona kojoj je moguće odrediti uzrok (npr. fizičke povrede ili bolesti koje za posledicu imaju oštećenje moždanog tkiva). Za nastajanje drugog tipa epilepsije kod pasa još ne postoje poznati uzroci. Najčešće su to psi koji imaju nasleđen gen za ovo oboljenje – koker španijel, bigl, jazavičar, irski seter, labrador, nemački ovčar, zlatni retriver i pudla. Napade epilepsije nije moguće predvideti, jer uglavnom nastaju nezavisno od spoljašnjih faktora. Kod nekih pasa napad se može dogoditi zbog naglih vremenskih promena ili iznenadnog stresa, bez obzira na to da li pas spava ili je budan. U pojedinim slučajevima, postoji mogućnost da pas pre napada dahće, da se trese i izgleda uplašeno.

Kao što postoje dva tipa uzroka ovog oboljenja, tako postoje i dva tipa ispoljavanja napada – mali i veliki. Simptomi malog napada su nekontrolisano kočenje i grčenje svih mišića u telu, povraćanje, zabacivanje glave i pojava pene u ustima zbog nemogućnosti gutanja. Pored toga, tokom ili odmah posle napada može doći i do spontanog mokrenja ili defekacije, usled grčenja glatkih mišića. Veliki napad, uz sve navedene simptome, karakteriše i gubitak svesti psa. U oba slučaja, napadi se manifestuju kroz četiri etape: prodromalna faza, aura, pravi napad i oporavak. Prve dve etape predstavljaju početak napada i obuhvataju vidljive promene u ponašanju psa – hodanje u krug, nervozu, ponekad i nepokretljivost, pojačano lučenje pljuvačke ili povraćanje. One mogu biti različite po trajanju i intenzitetu, ali je moguć i njihov potpuni izostanak. Pravi napad, koji traje nekoliko minuta, odlikuje se konvulzijama mišića i trzajima, zabacivanjem glave, pojavom bele ili sukrvičaste pene u ustima i škljocanjem vilica. U ovoj fazi može doći do povrede jezika, ali i gubitka svesti psa.

Poslednja etapa je oporavak, koji može biti trenutni ili trajati do 48h. Kada se pas odmah oporavi, ponašaće se kao da se napad nije ni dogodio. Međutim, ako to nije slučaj, psi ostaju budni u ležećem položaju ili padaju u san. Posle buđenja su dezorijentisani, uplašeni, nesigurnog hoda i ne odgovaraju na poziv vlasnika. Takođe, može doći do pojave privremenog slepila ili gluvoće, što će kod psa prouzrokovati instinktivnu agresivnost.

Epilepsiju kod pasa trebalo bi pratiti redovno i zabeležiti datum, vreme, sve karakteristike napada, kao i njihov interval i intenzitet. Uz to, ukoliko ste u mogućnosti, preporučljivo bi bilo snimiti jedan od napada i pokazati veterinaru. Kako bi dijagnoza bila što preciznija, veterinar će različitim pregledima ustanoviti da li postoji neurološko oboljenje koje prouzrokuje napade. Na prvom mestu, to je potpuni neurološki pregled, koji obuhvata proveru refleksa, koordinacije pokreta psa, nervnih funkcija kao i ispitivanja EEG aparatom. Istovremeno, rade se kompletne laboratorijske analize krvi, urina i cerebrospinalne tečnosti, kao i merenje nivoa hormona štitne žlezde. Pored navedenog, veterinar može preporučiti i dodatna snimanja – CT ili MRI glave psa.

Nakon svih ispitivanja u ambulanti i informacija dobijenih od vlasnika, a na osnovu učestalosti i intenziteta napada, veterinar će uspostaviti tačnu dijagnozu i preporučiti terapiju. Kada se ne zna uzrok epileptičnih napada, terapija koja se primenjuje ima za cilj kontrolisanje intenziteta napada i njihove učestalosti. U slučajevima kod kojih se utvrdi da je uzrok napada neko oboljenje ili povreda, terapijom se taj uzrok može otkloniti, pa će napadi potpuno prestati. Uspeh tretmana najviše zavisi od vlasnika. Ukoliko vaš pas redovno prima propisanu terapiju i odlazi na kontrole, imaće normalan život i pored povremenih napada. Takođe, vlasnik nikako ne bi smeo samostalno menjajti dozu ili vrstu leka. Važno je napomenuti da tokom napada psu ne treba davati tečnost ili lek, jer može doći do gušenja, čime se direktno ugrožava njegov život.

U trenutku napada, najbolja pomoć koju možete pružiti svom ljubimcu sastoji se od sledećeg:

–   pažljivo preneti psa na ravno, mirno i bezbedno mesto

–   ukloniti iz njegove okoline sve predmete koji bi mogli dovesti do povreda

–   uviti peškir i staviti psu u usta, kako bi se sprečilo gušenje ili povrede jezika

Nastanak simptomatske epilepsije moguće je sprečiti redovnom vakcinacijom, čišćenjem od crevnih parazita i održavanjem opšteg zdravlja psa. U slučaju idiopatske epilepsije, kojoj je nemoguće utvrditi tačan uzrok, kao preventivna mera preporučuje se sterilizacija, odnosno kastracija psa.