Demodikoza
Demodikoza pasa je dosta često i veoma uporno, inflamatorno oboljenje kože koje se karakteriše prisustvom parazita Demodex canis u većem broju nego što je normalno. Demodikoza se javlja i kod drugih vrsta životinja (govedo, konj i svinja, mačka) i ljudi ali mnogo ređe i uzrokovana je specifičnim vrstama Demodex-a.
Uzročnik demodikoze pasa je Demodex canis (grinja) koji je normalni pripadnik faune kože zdravih pasa i najčešće boravi u dlačnim folikulima, a ređe u lojnim i apokrinim znojnim žlezdama i unutrašnjim organima. Zbog svoje lokalizacije u folikulima dlake lečenje se teško sprovodi.
Iako je demodeks normalni stanovnik na koži psa u većini slučajeva ne izaziva oboljenje. Da bi oboljenje nastalo potrebno je dejstvo određenih predisponirajućih faktora koji dovode do prekomernog razmnožavanja uzročnika i nastanka oboljenja. Predisponirajući faktori za nastanak oboljenja su nepravilna ishrana,losi zoohigijenski uslovi, dugotrajna terapija kortikosteroidima ili citostaticima, ekcemi, dermatitis, često kupanje pasa, stres, imuni status, estrus, štenjenje, postojanje endoparazita i postojanje neke druge bolesti.
Za nastanak demodikoze značajnu ulogu ima i rasna predispozicija. Čistokrvni psi mnogih rasa su predisponirani za nastanak oboljenja što ukazuje na naslednu osnovu bolesti povezanu sa primarnim deficitom ćelijski posredovane imunosti. Rase pasa kod kojih se najčešće javlja demodikoza su šar-pei, zapadnoškotski beli terijeri, škotski terijeri, engleski buldozi, boston terijeri, doge, vajmajneri, erdel terijeri, aljaski malamuti, avganistanski hrtovi, buldozi, poenteri, pinčevi, dobermani i nemački ovčari.
Postoji i starosna predispozicija za nastanak oboljenja tako da se demodikoza najčešće javlja kod pasa u pubertetu odn. u starosti 6 do 12 meseci i povezuje se sa primarnim nedostatkom celularnog imuniteta.Kod starijih pasa bolest se javlja u slučaju da imaju neke metaboličke poremećaje ili hormonske disbalanse kao što su hipotireoidizam i hiperadrenokorticizam, zatim kod onih koji su tretirani kortikosteroidima i citostaticima.
Prenos demodeksa sa obolelog na zdravog ne mora uvek da se desi prilikom kontakta ali sa majke na štene se prenosi u 80% slučajeva. Demodeks može da se nađe i na mestima gde leže bolesni psi ali demodeks izvan tela živi samo 24 časa.
Lečenje demodikoze je veoma dugotrajno i nije uvek uspešno naročito ako se radi o generalizovanoj demodikozi sa sekundarnim bakterijskim infekcijama. Dužina terapije i količina sredstava koja se utroše tokom lečenja generalizovane demodikoze zahtevaju dosta vremena i novca. Terapija može trajati nedeljama i mesecima. Psi kod kojih se bolest prvi puta javila nakon 2 godine starosti imaju manje šanse za izlečenje.
Izvor: veterina.info
